U slučaju koji navodite čini se da je medij prekršio Kodeks (4. načelo), jer se u njemu izričito navodi obaveza medija da u najkraćem roku objavi izvinjenje ako “utvrdi da je objavio pogrešan izvještaj i time ugrozio reputaciju neke osobe ili institucije”. Budući da je, kako navodite, objavljena ispravka, logična je pretpostavka da je medij utvrdio da je objavio pogrešnu informaciju i obavezno bi trebalo da objavi i izvinjenje, čak i ako ga osoba čija je reputacija ugrožena i ne zahtijeva. Kodeks napominje da izvinjenje mora biti objavljeno u “najkraćem roku”. Iako taj rok nije preciziran, očekuje se da u štampanim medijima to bude u istom ili, najkasnije, sljedećem broju od trenutka objave ispravke.

Treba imati u vidu i da Zakon o medijima (čl. 20) i Zakon o obligacionim odnosima (čl. 207) omogućavaju oštećenom da podnese tužbu za naknadu štete protiv medija zbog povrede časti i ugleda bez obzira na to da li je medij prethodno objavio ispravku i izvinjenje ili ne. Međutim, razumno bi bilo očekivati da sud prilikom procjene nastale štete uzme u obzir i to da li je objavljena ispravka u skladu sa zakonom i da li je ona sadržala i izvinjenje medija.