Policija ne smije da diskriminiše učesnike javnih okupljanja
10/06/2020BESPLATNO SAVJETOVANJE O SLOBODI IZRAŽAVANJA I PRAVU NA PRIVATNOST NA INTERNETU
10/06/2020Presuda Suda u Strazburu: Nešić protiv Crne Gore
Evropski sud za ljudska prava je juče objavio presudu u predmetu Nešić protiv Crne Gore (predstavka br. 12131/18), u kojoj je utvrdio da je država podnosiocu predstavke prekršila pravo na imovinu (čl. 1 Protokola 1 Konvencije), jer ga je lišila imovine u zoni morskog dobra bez ikakve prethodne pojedinačne odluke i bilo kakve naknade.
Podnosilac predstavke je 1980. godine kupio dvije zemljišne parcele od privatnog vlasnika i upisao se kao vlasnik. Međutim, država je 2006. godine pokrenula parnični postupak protiv njega, zahtijevajući da se utvrdi njeno vlasništvo nad tim parcelama, jer su se one nalazile u zoni morskog dobra. Domaći sudovi su 2014. godine presudili u korist države, zaključivši da, prema važećem Zakonu o morskom dobru iz 2011.godine i Zakonu o državnoj imovini iz 2011.godine , obalna zona, uključujući njenu morsku obalu, predstavlja prirodni resurs, koji može biti samo vlasništvo države. Kako je u toku postupka utvrđeno da se parcele zemlje nalaze na morskoj obali, sud je utvrdio da je pravo podnosioca predstavke na zemlju prestalo, a da je država jedini vlasnik, dok je podnosilac predstavke je postao korisnik predmetnih parcela. Država je zatim i registrovana kao vlasnik zemljišta.
Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je podnosilac predstavke nesporno lišen prava svojine nad parcelama, iako mu je ostalo „pravo korišćenja“. Utvrđeno je i da Ustav Crne Gore i Zakon o morskom dobru iz 1992. godine propisuju da morska obala predstavlja prirodno bogatstvo i da kao takva ne može biti u privatnom vlasništu, zbog čega je postojao pravni osnov za sticanje prava svojine od strane države. Međutim, Evropski sud je primijetio da se Ustavom, kao i drugim relevantnim propisima koji regulišu svojinska pitanja, garantuje pravo na pravičnu naknadu u slušaju lišenja prava svojine, koja je u slučaju podnosioca predstavke izostala.
Evropski sud je, takođe, primijetio da je u presudama domaćih sudova navedeno da će podnosilac predstavke imati pravo na naknadu u slučaju izuzimanja zemljišta (na osnovu čl. 30 Zakona o morskom dobru) , pri čemu nije definisano na koji način će se sprovesti predmetni postupak eksproprijacije. Zakon o morskom dobru ne propisuje način na koji se sprovodi postupak izuzimanja kod slučaja kada je država već na osnovu sudske presude upisana kao vlasnik, zbog čega je ostalo nejasno da li će se i kada sprovesti postupak formalnog izuzimanja zemljišta, na osnovu kojeg bi podnosiocu predstavke bila isplaćena pravična naknada.
Podnosiocu predstavke je dosuđeno 5.400 eura za troškove postupka, dok zahtjev za naknadu nematerijalne štete nije bio podnijet.
Presuda će postati konačna ako u roku od 3 mjeseca ne bude upućena u nadležnost Velikog vijeća.