PROTEST ZBOG KAŽNJAVANJA MUČENJA U ZIKS-u USLOVNIM OSUDAMA

STAVOVI GRAĐANA CRNE GORE O RATOVIMA NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE I PROCESUIRANJU RATNIH ZLOČINA – ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNJENJA
05/09/2020
HRA PROTESTS PUNISHING TORTURE IN PRISON WITH SUSPENDED SENTENCES
09/09/2020

PROTEST ZBOG KAŽNJAVANJA MUČENJA U ZIKS-u USLOVNIM OSUDAMA

Foto: N1

Akcija za ljudska prava (HRA) osuđuje odluku Višeg suda u Podgorici da svu desetoricu zatvorskih službenika pravosnažno osuđenih za mučenje  jedanaest zatvorenika u zatvoru (ZIKS-u) 15. januara 2015. godine kazni isključivo uslovnim osudama i tako im, praktično, oprosti torturu. Ovakva skandalozna presuda prkosi međunarodnom standardu zabrane mučenja i  zlostavljanja i samo ohrabruje dalju primjenu torture u zatvorima i policiji. Država se ovakvim sudskim odlukama udaljava od Savjeta Evrope i Evropske unije.
Naglašavamo da su desetorica stražara u ovom slučaju osuđeni za mučenje i nanošenje teških tjelesnih povreda jedanaestorici zatvorenika, pri čemu je, primjera radi, vještačenjem uočeno da je jednom od zatvorenika, D. J, nanijeto čak 46 udaraca (!). Ni jedan od okrivljenih zatvorskih službenika nikada nije bio udaljen od vršenja službe u ZIKS-u, protivno Zakonu o radu i međunarodnim standardima i izričitim preporukama Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja (CPT) Crnoj Gori. Nikada nije ozbiljno istražena ni odgovornost nadređenih zatvorskih službenika koji su se nalazili u ZIKS-u u vrijeme vršenja torture i bili zabilježeni video snimcima.

UN Komitet protiv mučenja i Evropski sud za ljudska prava ukazali su na neprihvatljivost izricanja uslovnih osuda za krivična djela mučenja zato što to u praktičnom smislu znači nekažnjivost učinilaca, koja ne može da obezbijedi svrhu prevencije zlostavljanja.

Viši sud u Podgorici je uslovne osude obrazložio ranijom neosuđivanošću, porodičnim prilikama, lošim imovinskim statusom i time da se oštećeni nijesu pridružili krivičnom gonjenju”, iako je Evropski sud za ljudska prava više puta kritikovao davanje prevelikog značaja upravo takvim olakšavajućim okolnostima, i upozorio države da nepridruživanje krivičnom gonjenju može biti posljedica zastrašivanja žrtava torture, pogotovo ako oni nastave da borave u zatvoru kao u ovom slučaju. HRA ističe da su sudijama u Crnoj Gori već decenijama na raspolaganju vrhunski seminari i prevodi evropske sudske prakse o zabrani torture, tako da je donošenje ovakvih presuda u današnje vrijeme sasvim neopravdano.

Podsjećamo da je posle maratonskog prvostepenog postupka, Osnovni sud u Danilovgradu 23. septembra 2019. godine, utvrdio odgovornost deset zatvorskih službenika za mučenje jedanaest zatvorenika i izrekao im minimalne kazne zatvora. Prvostepenom presudom je utvrđeno da su svi okrivljeni izvršili krivično djelo mučenja (neki od njih i u sticaju sa teškom tjelesnom povredom). Samo jedan okrivljeni je kažnjen kaznom zatvora od 13 mjeseci, što je bilo na zakonskom minimumu, a ostala devetorica od 3 mjeseca do 11 mjeseci, sve ispod zakonom propisanog minimuma kažnjavanja od jedne godine za mučenje koje izvrši službeno lice.

Mučenju zatvorenika je prethodio napad na šest stražara, za koji je okrivljeno i osuđeno devet zatvorenika, od kojih šest od jedanaest onih koje su stražari podvrgli torturi. Zatvorenici su za taj napad na stražare osuđeni na ozbiljne kazne zatvora od 5 godina, pa do, najniže kazne od 2 godine i 7 mjeseci, za krivična djela napad na službeno lice i nanošenje teških tjelesnih povreda, i to su osuđeni ekspresno, u roku od samo 20 dana prvostepeno, a pravosnažno za godinu i 9 mjeseci. Za razliku od toga, do pravosnažne presude zatvorskim službenicima, kojima je tortura nad zatvorenicima na kraju praktično oproštena, trebalo je da prođe više od pet godina.

Drastične razlike u pristupu procesuiranju dva slučaja prikazuju diskriminatorni tretman zatvorenika i toleranciju države prema torturi od strane državnih službenika. Takav tolerantan pristup bi trebalo da je nepojmljiv za zemlju kandidata za članstvo u EU, koja o tom članstvu pregovara već osam godina.